На наше питање „Никола, да ли се надаш да ће хумани људи да ти направе дом и промене твој живот из корена“ добили смо одговор „Не надам се, изгубио сам веру у људе и не видим смисао живота“.
Тешко болесна мајка, Живадника Арсенијевић(50) која има тумор у завршној фази, живи са тројицом синова и рођеним братом у оронулој кући, где се сваког часа очекује да се она потпуно уруши и ова породица остане без крова над главом.
Никола(30) и Срећко(25) иду у надницу, чисте штале и све то како би преживели, а на сву муку најмлађи брат Слађан(17) је дете са посебним потребама.
„У кући нема воде, купатила, купамо се у кориту, када имамо новац храну купујемо, углавном готову јер немамо где да спремамо“ прича нам Никола.
Ипак, да није све тако тужно у породици Арсенијевић и да нада постоји, осетили смо у Слађановим речима:
„Све ће ово брзо проћи и моја мама ће бити опет покретна!“
Речи овог малог, а тако великог човека су нас додатно мотивисале да покренемо велику акцију помоћи за изградњу куће за породицу Арсенијевић. Позивамо све хумане људе да поделе овај апел и да нам се прикључе и најмањом донацијом јер ће њима значити много!
