Десетогодишња Јана је остала без мајке када је имала седам година и кренула у први разред а сада живи са оцем и баком који се труде да јој пруже детињство какво заслужује, али, нажалост, услова за нормалан живот у њиховој кући, нема.
Породица Михајловић коју чине отац Горан(48), ћерка Јана(10) и Горанова мајка Душанка(72), живи у селу Топлац, недалеко од Врања, у старој кући без купатила, са испуцалим зидовима, дотрајалим намештајем и кровом који прокишњава. Под је од бетона а немају ни кухињске елементе.
Како нам каже Горан, надничи када посла има, купају се у кориту и зими и лети, а велики проблем је што у кући немају воде. Једина примања су им социјална помоћ и бакина пензија у износу од 19.000 динара.
Боре се са тугом и тешким животом већ три године од када је Горан остао без супруге након дуге борбе са канцером, и у овој кући разлога за осмех није било одавно.
Бака Душанка брине око покућства али јој је све теже и теже да се брине о њима јер је остарила, али како каже, бринуће докле год може да хода. Била је жртва насиља у породици, цео живот се мучила и мукама није крај и дан данас, прича.
Упркос свему, Јана је веома скромно, и повучено дете, добар ђак. Њен поглед је тужан чак и када се смеје и храбро се бори са болом због губитка мајке коју је неизмерно волела.
Не останимо неми на тугу ове девојчице, помозимо малој Јани да има детињство какво заслужује!
